Qabasوَعَلَى ٱلثَّلَٰثَةِ ٱلَّذِينَ خُلِّفُواْ حَتَّىٰٓ إِذَا ضَاقَتۡ عَلَيۡهِمُ ٱلۡأَرۡضُ بِمَا رَحُبَتۡ وَضَاقَتۡ عَلَيۡهِمۡ أَنفُسُهُمۡ وَظَنُّوٓاْ أَن لَّا مَلۡجَأَ مِنَ ٱللَّهِ إِلَّآ إِلَيۡهِ ثُمَّ تَابَ عَلَيۡهِمۡ لِيَتُوبُوٓاْۚ إِنَّ ٱللَّهَ هُوَ ٱلتَّوَّابُ ٱلرَّحِيمُ ١١٨
Wa'alath-thalāthatil-ladhīna khullifū hattā idhā dāqat 'alayhimul-ardu bimā rahubat wadāqat 'alayhim anfusuhum wazannū al lā malja'a minallāhi illā ilayhi thumma tāba 'alayhim liyatūbū innallāha huwat-tawwābur-rahīm
a i onoj trojici koja su bila izostala, i to tek onda kad im je zemlja, koliko god da je bila prostrana, postala tijesna, i kad im se bilo stisnulo u dušama njihovim i kada su uvidjeli da nema utočišta od Allaha nego samo u Njega. On je poslije i njima oprostio da bi se i ubuduće kajali, jer Allah, uistinu, prima pokajanje i milostiv je.
Tefsir
Allah je oprostio trojici koja su izostala iz bitke na Tebuku i čije je pokajanje bilo odgođeno, a oni su: Ka'b b. Malik, Murara b. er-Rebi i Hilal b. Umejja. Poslanik je, sallallah salallahu alejhi ve sellem, izdao naređenje da se oni izbjegavaju, pa su bili veoma tužni, toliko da im se Zemlja, pored širine i prostranstva, učinila skučenom, a u njihovim dušama bilo se stislo zbog samoće koju su osjećali. U tom stanju znali su da je jedini izlaz kod Allaha, pa im se On smilovao i ka pokajanju ih uputio, a onda im pokajanje prihvatio, jer On mnogo prašta Svojim robovima i milostiv je prema njima.