Qabas۞ وَٱتۡلُ عَلَيۡهِمۡ نَبَأَ ٱبۡنَيۡ ءَادَمَ بِٱلۡحَقِّ إِذۡ قَرَّبَا قُرۡبَانٗا فَتُقُبِّلَ مِنۡ أَحَدِهِمَا وَلَمۡ يُتَقَبَّلۡ مِنَ ٱلۡأٓخَرِ قَالَ لَأَقۡتُلَنَّكَۖ قَالَ إِنَّمَا يَتَقَبَّلُ ٱللَّهُ مِنَ ٱلۡمُتَّقِينَ ٢٧
Watlu 'alayhim naba'abnay ādama bil-haqqi idh qarrabā qurbānan fatuqubbila min ahadihimā walam yutaqabbal minal-ākhari qāla la aqtulannaka qāla innamā yataqabbalullāhu minal-muttaqīn
I ispričaj im o dvojici Ademovih sinova, onako kako je bilo, kada su njih dvojica žrtvu prinijeli, pa kada je od jednog bila primljena, a od drugog nije, ovaj je rekao: "Sigurno ću te ubiti!" – "Allah prima samo od onih koji su dobri" – reče onaj.
Tefsir
O Poslaniče, ispričaj ovim zavidnicima zulumćarima između jevreja priču o Ademova dva sina, Kabilu i Habilu, istinito. Svaki od njih prinese kurban kojim je trebalo da se približi Uzvišenom Allahu, pa Allah prihvati Habilov kurban, jer je bio bogobojazan, a ne prihvati Kabilov, jer nije bio bogobojazan. Kabilu se nije svidjelo to što je prihvaćen Habilov kurban, iz zavisti njegove, pa reče: "Ubiću te sigurno, o Habile!", na što Habil odgovori: "Allah prihvata kurban od onoga ko se Njega boji, tj, od onog ko radi ono što mu je Allah naredio, a kloni se onoga što mu je Allah zabranio."