Qabasوَذَا ٱلنُّونِ إِذ ذَّهَبَ مُغَٰضِبٗا فَظَنَّ أَن لَّن نَّقۡدِرَ عَلَيۡهِ فَنَادَىٰ فِي ٱلظُّلُمَٰتِ أَن لَّآ إِلَٰهَ إِلَّآ أَنتَ سُبۡحَٰنَكَ إِنِّي كُنتُ مِنَ ٱلظَّٰلِمِينَ ٨٧
Wadhan-nūni id dhahaba mughādiban fazanna al lan naqdira 'alayhi fanādā fiz-zulumāti al lā ilāha illā anta subhānaka innī kuntu minaz-zālimīn
I Zunnunu se, kada srdit ode i pomisli da ga nećemo kazniti – pa poslije u tminama zavapi: "Nema boga osim Tebe, hvaljen neka si, a ja sam se zaista ogriješio prema sebi!" –
Tefsir
Spomeni i vjerovjesnika Zunnuna, Junusa b. Mettaa, koji je napustio svoj narod, bez Allahove dozvole, nakon što mu se sunarodnici nisu htjeli odazvati na poziv u islam! Zunnun je pomislio da ga Allah, džellešanuhu, neće dovesti u nepriliku i da ga neće kazniti zbog toga što je napustio svoj narod. Međutim, Mudri Allah doveo ga je pred nevolju: učinio je da ga proguta kit, pa je Junus, alejhis-selam, u trima tminama: tmini mrkle noći, tmini mora i tmini utrobe kita kajući se zavapio: “Nema boga osim Tebe, hvaljen neka si, ja sam zaista bio jedan od zulumćara!”