Qabasوَمَا كَانَ ٱسۡتِغۡفَارُ إِبۡرَٰهِيمَ لِأَبِيهِ إِلَّا عَن مَّوۡعِدَةٖ وَعَدَهَآ إِيَّاهُ فَلَمَّا تَبَيَّنَ لَهُۥٓ أَنَّهُۥ عَدُوّٞ لِّلَّهِ تَبَرَّأَ مِنۡهُۚ إِنَّ إِبۡرَٰهِيمَ لَأَوَّٰهٌ حَلِيمٞ ١١٤
Wamā kānastighfāru ibrāhīma li abīhi illā 'am maw'idatin wa'adahā iyyāhu falammā tabayyana lahū annahū 'aduwwu lillāhi tabarra'a minhu inna ibrāhīma la awwāhun halīm
A što je Ibrahim tražio oprosta za svoga oca bilo je samo zbog obećanja koje mu je dao. A čim mu je bilo jasno da je on Allahov neprijatelj, on ga se odrekao. Ibrahim je doista bio pun sažaljenja i obazriv.
Tefsir
Ibrahim je za svoga oca oprost molio jer je obećao da će to učiniti, nadajući se da će prihvatiti islam. Kada je Ibrahimu postalo jasno da je njegov otac Allahov neprijatelj, zbog toga što savjete nije prihvatao ili zbog toga što je posredstvom Objave saznao da će kao nevjernik umrijeti, odrekao ga se. Traženje oprosta za njega bilo je dio njegovog zaključka i truda, a ne kao vid suprotstavljanja Allahovom propisu koji mu je objavio. Ibrahim, neka mu je Allahov mir, bio je Allahu izuzetno predan i puno je svome nepravednom narodu praštao.