Qabasوَإِذۡ قُلۡنَا لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ ٱسۡجُدُواْ لِأٓدَمَ فَسَجَدُوٓاْ إِلَّآ إِبۡلِيسَ قَالَ ءَأَسۡجُدُ لِمَنۡ خَلَقۡتَ طِينٗا ٦١
Wa idh qulnā lil-malā'ikatisjudū li'ādama fasajadū illā iblīsa qāla a'asjudu liman khalaqta tīnā
I kada rekosmo melekima: "Poklonite se Ademu!" – oni se svi, osim Iblisa, pokloniše. "Zar da se poklonim onome koga si Ti od ilovače stvorio?" – reče.
Tefsir
I sjeti se kad je Allah naredio melekima da se poklone Ademu, iz poštovanja i uvažavanja, pa su Ga poslušali i poklonili se, izuzev Iblisa, koji nije poslušao, već se uzoholio i odbio Božiju zapovijest i prkoseći rekao: “Kako da se poklonim Ademu, bespomoćnom čovjeku stvorenom od zemlje?! Ja sam bolji i časniji od njega!”