Qabasوَإِذۡ قَالَتۡ أُمَّةٞ مِّنۡهُمۡ لِمَ تَعِظُونَ قَوۡمًا ٱللَّهُ مُهۡلِكُهُمۡ أَوۡ مُعَذِّبُهُمۡ عَذَابٗا شَدِيدٗاۖ قَالُواْ مَعۡذِرَةً إِلَىٰ رَبِّكُمۡ وَلَعَلَّهُمۡ يَتَّقُونَ ١٦٤
Wa idh qālat ummatum minhum lima ta'izūna qawmanillāhu muhlikuhum aw mu'addhibuhum 'adhāban shadīdan qālū ma'dhiratan ilā rabbikum wala'allahum yattaqūn
A kad neki od njih rekoše: "Zašto opominjete narod koji će Allah uništiti ili ga teškim mukama namučiti?" – oni odgovoriše: "Da bismo se pred Gospodarom vašim opravdali i da bi se oni grijeha klonili."
Tefsir
O Poslaniče, spomeni kako ih je jedna skupina ljudi iz tog naselja odvraćala od tog lošeg djela i upozoravala ih, dok im druga skupina reče: "Zašto savetujete ljude koje će Allah zbog grijeha uništiti na dunjaluku ili žestoko kazniti na Ahiretu?" Savjetnici rekoše: "Mi ih savjetujemo da bismo imali pred Allahom opravdanje da smo uradili ono što nam je naređeno, da smo naređivali dobro i zabranjivali zlo, kako nas ne bi kaznio za ostavljanje te obaveze, i kako bi se oni okoristili opomenom i ostavili grijeh."