Qabasوَإِذَآ أَنۡعَمۡنَا عَلَى ٱلۡإِنسَٰنِ أَعۡرَضَ وَنَـَٔا بِجَانِبِهِۦ وَإِذَا مَسَّهُ ٱلشَّرُّ فَذُو دُعَآءٍ عَرِيضٖ ٥١
Wa idhā an'amnā 'alal-insāni a'rada wana'ā bijānibihī wa idhā massahush-sharru fadhū du'ā'in 'arīd
Kada čovjeku milost Našu darujemo, postaje nezahvalan i uzoholi se, a kada ga nevolja dotakne, onda se dugo moli.
Tefsir
Kada čovjeku milost Svoju i blagodati darujemo, u vidu zdravlja i dr., on se okreće i bude nemaran spram spominjanja Allaha, i udalji se oholo od Njega, a kad ga bolest, siromaštvo ili neka druga nevolja dotakne, onda se dugo Allahu obraća i moli Ga da ukloni nedaću koja ga je pogodila. Takav se ne zahvaljuje Allahu na blagodatima koje mu daje, niti je strpljiv na iskušenjima i nedaćama koje ga zadese.