Qabasوَلَمَّا دَخَلُواْ مِنۡ حَيۡثُ أَمَرَهُمۡ أَبُوهُم مَّا كَانَ يُغۡنِي عَنۡهُم مِّنَ ٱللَّهِ مِن شَيۡءٍ إِلَّا حَاجَةٗ فِي نَفۡسِ يَعۡقُوبَ قَضَىٰهَاۚ وَإِنَّهُۥ لَذُو عِلۡمٖ لِّمَا عَلَّمۡنَٰهُ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَ ٱلنَّاسِ لَا يَعۡلَمُونَ ٦٨
Walammā dakhalū min haythu amarahum abūhum mā kāna yughnī 'anhum minallāhi min shay'in illā hājatan fī nafsi ya'qūba qadāhā wa innahū ladhū 'ilmil limā 'allamnāhu walākinna aktharan-nāsi lā ya'lamūn
I kad uđoše onako kako im je otac njihov naredio, to im nimalo nije pomoglo da budu pošteđeni onoga što im je Allah bio odredio, jedino se ostvarila želja Jakubova, koju je izvršio, a on je, uistinu, veliki znalac bio, zato što smo ga Mi naučili, ali većina ljudi ne zna.
Tefsir
Oni otputovaše sa Jusufovim rođenim bratom, a zatim uđoše na različita vrata kao što im je naredio. To ih ne bi sačuvalo štete ako bi Allah odredio da ih zadesi, ali je to bila Jakubova milost prema svojoj djeci koju je ispoljio i zbog koje im je to oporučio, i Jakub zna da samo Allah određuje sudbinu, i zna ono što smo ga podučili o imanu u Allahovo određenje, kao i da treba poduzimati sebebe (uzroke), ali većina ljudi to ne zna.