Qabasقَالُواْ يَٰشُعَيۡبُ مَا نَفۡقَهُ كَثِيرٗا مِّمَّا تَقُولُ وَإِنَّا لَنَرَىٰكَ فِينَا ضَعِيفٗاۖ وَلَوۡلَا رَهۡطُكَ لَرَجَمۡنَٰكَۖ وَمَآ أَنتَ عَلَيۡنَا بِعَزِيزٖ ٩١
Qālū yāshu'aybu mā nafqahu kathīram mimmā taqūlu wa innā lanarāka fīnā da'īfan walawlā rahtuka larajamnāka wamā anta 'alaynā bi'azīz
"O Šuajbe" – rekoše oni – "mi ne razumijemo mnogo toga što ti govoriš, a vidimo da si ti među nama jadan; da nije roda tvoga, mi bismo te kamenovali, ti nisi nama drag."
Tefsir
Šuajbov narod reče Šuajbu: "O Šuajbe, mi ne shvatamo mnogo od toga sa čim si došao, i mi smatramo da si ti kod nas slab jer je tvoj vid oslabio, i da nije tvoje rodbine koja je na našoj vjeri mi bismo te ubili kamenovanjem. Ti kod nas ne uživaš nikakav ugled pa da se bojimo tvog ubistva, već te nećemo ubiti iz poštovanja prema tvojoj rodbini."