Qabasوَإِذَآ أَذَقۡنَا ٱلنَّاسَ رَحۡمَةٗ فَرِحُواْ بِهَاۖ وَإِن تُصِبۡهُمۡ سَيِّئَةُۢ بِمَا قَدَّمَتۡ أَيۡدِيهِمۡ إِذَا هُمۡ يَقۡنَطُونَ ٣٦
Wa idhā adhaqnan-nāsa rahmatan farihū bihā wa in tusibhum sayyi'atu bimā qaddamat aydīhim idhā hum yaqnatūn
Kad dopustimo ljudima da se blagodatima naslađuju, oni im se obraduju, a kad ih pogodi nevolja, zbog onoga što su ruke njihove činile, odjednom očajavaju.
Tefsir
Kad Svevišnji Allah ukaže ljudima neke od Svojih blagodati, kao npr. imetak, zdravlje, sigurnost, blagostanje, oni se vesele oholi i zadivljeni svojim dostignućima, a ne vesele se zahvaljujući dragom Allahu. Međutim, kad ih zadesi nevolja, siromaštvo, bolest, glad, strah, tegoba života – zbog grijehā i hrđavih postupaka koje su učinili – odjednom počnu očajavati i misle da nevolja neće nestati.