Qabasأَلَمۡ تَرَ أَنَّ ٱللَّهَ أَنزَلَ مِنَ ٱلسَّمَآءِ مَآءٗ فَسَلَكَهُۥ يَنَٰبِيعَ فِي ٱلۡأَرۡضِ ثُمَّ يُخۡرِجُ بِهِۦ زَرۡعٗا مُّخۡتَلِفًا أَلۡوَٰنُهُۥ ثُمَّ يَهِيجُ فَتَرَىٰهُ مُصۡفَرّٗا ثُمَّ يَجۡعَلُهُۥ حُطَٰمًاۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَذِكۡرَىٰ لِأُوْلِي ٱلۡأَلۡبَٰبِ ٢١
Alam tara annallāha anzala minas-samā'i mā'an fasalakahū yanābī'a fil-ardi thumma yukhriju bihī zar'am mukhtalifan alwānuhū thumma yahīju fatarāhu musfarran thumma yaj'aluhū hutāman inna fī dhālika ladhikrā li ulil-albāb
Zar ne vidiš da Allah spušta s neba kišu pa je u izvore u zemlji razvodi, a onda pomoću nje raznobojno bilje izvodi, zatim se ono osuši i ti ga vidiš požutjelog, i najzad ga skrši. To je, doista, pouka za one koji su pametni.
Tefsir
Zar ne vidiš da Svemogući Allah spušta iz oblaka blagoslovljenu kišu koja zatim ulazi u pukotine zemlje i od koje nastaju, Allahovom voljom, veliki izvori i rijeke. A zatim pomoću iste te kiše Allah, džellešanuhu, daje da raste bilje raznovrsnih boja i različitih karakteristika, koje se, nakon zelenila i života, osuši pa požuti i na koncu se skrši. U tim je Allahovim stvorenjima velika pouka onima koji imaju pameti i koji razmišljaju o Božijem davanju.