Ašura 2028

Islamski učenjaci složni su da post na dan Ašure nije obavezan nego da je sunnet, a razilaze se oko njegovog statusa u početku islama, prije posta ramazana. Ako uzmemo da je ispravan govor onih koji kažu da je bio obavezan, onda kažemo da je ta obaveznost derogirana ispravnim hadisima, od kojih je hadis Aiše da su Kurejšije u predislamsko doba postili Ašuru, pa je i Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, naredio da se taj dan posti, dok nije naređen ramazan, kada je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, rekao: "Ko hoće, neka ga (i dalje) posti, a ko neće, neka ne posti." Bilježi Buhari, 3/24., br. 1893., i Muslim, 2/792. br. 1125. Pogledati: Šerhu Muslim, 4/8., El-Feth, 4/246.

Ukoliko poživim i budem u životu do iduće godine, do mjeseca muharrema, postiću i deveti dan s danom Ašure, kao vid razlikovanja od Jevreja. Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, umro je, a nije dočakao sljedeći muharrem, tako da, iako on nije postio taj dan, sunnet ga je postiti, jer ono što on, sallallah 'alejhi ve sellem, odluči, i to je sunnet. Razlog posta devetog dana s desetim je razlikovanje od jevreja koji su posteli samo deseti dan. Postoji stav i da se to čini iz opreza i sigurnosti da se pogodi Ašura, a prvi stav je preči, jer je zasnovan na hadisu, a Allah najbolje zna.